?! zbunjeni blog

Nakon dve..cak i vise godina, evo mene na netu i na blogu.. ne verujem da jos postoji.. i kakvih je lepih prica bilo, ali su morale biti obrisane...

..da se ne nerviram, ponekad mi bas ne polazi za rukom..mrzim kad se drugi sepure i sire sa MOJIM radom!! E pa dragi moji, ok, uzeli ste dosta, ali mi ne mozete oteti ideju i njenu dusu..TO VAM NE DAM!!! A ideja, bez duse nije nista...verujte mi..

Kad covek prepisuje, treba barem znati STA prepisuje, inace je uzalud..

Dakle ne samo sto zelim, vec idem..Odlazim sa radnog mesta, na kome sam provela poslednje 3,5 godine..I zao mi je..Volim taj posao, volim neke ljude oko sebe, a ipak sam zbog onih drugih odlucila da odem..I tesko mi je..ne ide mi se ponovo od nule, ne upoznaju mi se novi ljudi..nemam elana..zato bi otisla u neki drugi grad, neku novu planetu..ali ne hrane nas snovi,vec realnost...

Zelim da odem....

Uvek kad ga spomenem kazu mi svi
nije on za tebe...
Nije tu kad pomislis da konacno
imas sve, a imas samu sebe
Sve sto radi je pogresno
al ja to vidim drugim ocima
vise na sebe nemam uticaj

REF:Beznadezno borim se s njim
predugo znam
ovim bicem razum ne vlada
pogresan je i to dobro znam
nikog nisam tako volela

Uvek kada oci zatvorim predamnom je on
ja pored njega...
I trenuci obicni sto s njim uvek su
snazniji od svega
Sve sto radi je pogresno
al ja to vidim drugim ocima
vise na sebe nemam uticaj[I][/I]

..Andrei...uz sve nase molitve i nade napustila nas je zauvek ...sada je medju andjelima i nadam se da je pronasla svoj mir....

Gde smo,
tvoj glas jos zivi u mojim danima,
jos jedna godina bez suza,
bez stida
samo kazi gde smo

Ponekad samo cutimo,
na tankoj zici misli hodaju,
jos korak pa ce da se okliznu,
da te izdaju,samo kazi gde smo

Ti i ja,
u kojem oku skrivas strah,
kad nikde nikog nema,
i oluja se sprema u grudima,
ljubav je bol za nas.

Vise me ne volis,
kad prodju dani i sve te podseti,
na koja vrata ces da zakucas,
ko ce da otvori i grehe da ti oprosti,
bas me ne volis,
ugasi svetla zauvek i odlazi,
rasiri nekom svoja krila,pa poleti
u niki svet koji ne vidim i da te ne cujem,
ti i ja,
u kojem oku skrivas strah,
kad nigde nikog nema
i oluja se sprema u grudima
ljubav je bol za nas.

Rec,jedna i kraj
bol,gospodski sjaj
gazila bih duboku reku
samo da nadjem zvezdu neku
koja na tebe potseca

Zid,izmedju nas
noc,pruza mi spas
htela bih da ti zovem ime
plakala bih al' nemam s kime
ubila bih i dosta s time
znaj,ipak znaj da

Tuzna pesma na sto nacina
svetom putuje
stara slika naseg vremena
jos uvek tuguje
a kisna jutra opet pocinju
otkad sam otisla
smejem se a suze naviru
kurva sudbina

Zid,izmedju nas...

Teski jecaji su se sunjali kroz sobu i zauzimali svaki njen deo..vise nije plakala, bar nije bilo suza..sada je bila u jednom strahovitom i bolnom grcu, kad kroz telo moze osetiti dusevnu bol..
..kada se patnja uvlaci u misice i kida ih na nepravilne delove, a pluca se sire sve vise i vise, da uhvate jos malo zivota..misli su joj bile pomesane, nije znala da li da mrzi, voli, pati, ode…vise nije znala nista..samo je htela da prestane, da za trenutak zastane sve, da bi mogla da se smiri..mrmljala je tiho neke samo njoj razumljive reci..
..sve se srusilo, vise nije bilo snova, onih prekrasnih snova koji su joj uvek davali snagu da ide dalje i da trpi jos malo, jer "doci ce dan kad ce biti srecna i ispunjena" ..i voljena…
Srusio je i poslednju nadu..i sada nema vise razloga za borbu...

* * *

Obrisala je sminkom i suzama umrljano lice sa odavno istrosenom maramicom. Skupila je kosu, duboko uzdahnula, razvukla osmeh na lice i otvorila vrata svog stana. Sestra joj je skocila u susret, a onda iznenadjeno stala.
-Hey sis, sta ti je?
Oci su ti tako...cudne, crvene, kao da imas konjuktivitis? Sve je ok
ili ?!
-Ma sve je OK, ne brini, opet ona moja alergija...
A mislila sam da je prosla...

Eto mene nakon bas puno dana..i nisam dosla da bi neko citao ili da bih nesto pametno rekla...samo da vodim razgovor sa samom sobom, a ovako je lakse...zapamtim sta sam rekla..danima vec citam prekrasne price, i nekako imam utisak da su ukradene iz mojih misli i iz moga grla..Da li je to nedostatak ambicije u meni ili nesto drugo, tek nista od svega ne napisah ja..vec drugi.. I koliko se divim lepoti napisanog, toliko sam i zavidna, jer to nisam bila ja...ili ipak jesam ?!
I tako u krug. Razmisljam o onome sta sam uradila, a sta ne..kakav trag sam iza sebe ostavila..sta sam radila nekad i zasto to ne radim i sad..

* * *
I stalno me sada prekidaju telefoni, i da gubi mi se nit.. nit onoga sto sam htela da kazem..odustajem zato..nemam vise ni zivaca ni inspiracije..moje price ce ipak ostati zapamcene negde, a na papir ce ih preneti neko bolji od mene...